Čitanje knjiga iz zadovoljstva nije samo način da se ispuni slobodno vreme. Pregled ranijih istraživanja ukazuje da čitanje može biti povezano sa boljim mentalnim blagostanjem, razumevanjem emocija i očuvanjem kognitivnih sposobnosti, posebno u starijem dobu.
Pregled su pripremili istraživači sa Univerziteta u Kembridžu i organizacije The Queen’s Reading Room, a objavljen je u uvodniku časopisa „Psychological Medicine“. Autori nisu sproveli novo istraživanje, već su analizirali rezultate ranijih anketa, istraživanja i snimanja mozga.
Među podacima koje su razmatrali nalazi se i anketa sa više od 4.000 odraslih osoba. U njoj je 38 odsto ispitanika navelo čitanje kao omiljeni način opuštanja, dok je 35 odsto reklo da u knjigama pronalazi utehu.
Kako čitanje utiče na mentalno blagostanje?
Čitanje se u istraživanjima često pojavljuje kao aktivnost kojoj se ljudi okreću kada žele da se opuste ili pronađu utehu. U pomenutoj anketi knjige je kao omiljeni način opuštanja izabralo 38 odsto ispitanika, dok je 35 odsto navelo da utehu pronalazi upravo u čitanju.
Poređenja radi, 31 odsto ispitanika navelo je čašu vina, dok je toplu kupku izabralo 10 odsto. Ovi podaci ne znače da čitanje ima isti efekat na sve ljude, ali ukazuju na to da knjige za mnoge predstavljaju način odmora i emocionalnog predaha.
Da li čitanje pomaže u razumevanju drugih ljudi?
Podaci ukazuju i na moguću vezu između čitanja i načina na koji ljudi razumeju osećanja i perspektive drugih. Gotovo dve trećine čitalaca u jednoj anketi izjavilo je da im čitanje pomaže da bolje razumeju osećanja drugih ljudi, dok je isto reklo manje od polovine osoba koje ne čitaju.
Oko polovine čitalaca navelo je i da im knjige pomažu da budu otvoreniji prema idejama i uverenjima koja se razlikuju od njihovih. Slični odgovori zabeleženi su i među članovima čitalačkih klubova.
Gotovo tri četvrtine učesnika jedne ankete reklo je da je čitanje poboljšalo njihovo opšte blagostanje, dok je više od 40 odsto navelo da se zbog čitanja oseća povezanije sa drugim ljudima.
Čitanje i mozak: da li može pomoći očuvanju kognitivnih sposobnosti?
Deo istraživanja obuhvaćenih pregledom bavio se odnosom između čitanja i zdravlja mozga kod starijih osoba. Jedna studija pratila je 801 osobu staru 65 godina i više tokom četiri i po godine, a aktivnosti poput čitanja novina, časopisa i knjiga bile su povezane sa 33 odsto manjim rizikom od Alchajmerove bolesti.
Drugo istraživanje obuhvatilo je 469 osoba starijih od 75 godina koje su praćene približno pet godina. Osobe koje su čitale imale su 35 odsto manji rizik od demencije.
Šta istraživanja pokazuju o čitanju tokom starenja?
Još jedno dugoročno istraživanje pratilo je gotovo 2.000 odraslih osoba starosti 64 godine i više tokom 14 godina. Rezultati su ukazali da su osobe koje često čitaju imale sporije opadanje kognitivnih sposobnosti, nezavisno od nivoa obrazovanja.
Važno je naglasiti da ovakvi nalazi uglavnom pokazuju povezanost između čitanja i određenih pokazatelja blagostanja ili kognitivnog zdravlja, a ne dokazuju da samo čitanje sprečava demenciju ili druge bolesti.
Zašto je čitanje korisna navika?
Čitanje može biti jednostavna aktivnost koja se lako uklapa u svakodnevni život. Osim što pruža zabavu i opuštanje, istraživanja ukazuju na njegovu moguću povezanost sa emocionalnim razumevanjem, osećajem povezanosti sa drugima i sporijim kognitivnim opadanjem u starijem dobu.
Čitanje zato može biti vredna navika za mentalno blagostanje, bez obzira na to da li knjigu uzimate u ruke zbog odmora, znanja ili jednostavnog uživanja u priči. Najvažnije je pronaći sadržaj koji vam prija i vreme u kojem možete redovno da čitate.
