Riđokosi ljudi oduvek privlače pažnju zbog karakteristične boje kose i svetle puti, ali nova studija ukazuje da bi njihove genetske osobenosti mogle biti povezane i sa zanimljivim načinom na koji organizam koristi vitamin D. Prema navodima ruskih stručnjaka, kod osoba sa riđom kosom može postojati veća količina prekursora ovog vitamina u krvi, što bi moglo imati značaj kada je izloženost sunčevoj svetlosti ograničena.
Rezultati istraživanja predstavljeni su uoči Međunarodnog dana osoba sa riđom kosom, koji se obeležava 6. septembra. Stručnjaci navode da se kod riđokosih ljudi karakteristična svetla put i način stvaranja vitamina D mogu posmatrati u kontekstu prilagođavanja organizma uslovima sa manje sunčeve svetlosti.
Viši istraživač na Katedri za hemiju i biotehnologiju Permskog nacionalnog istraživačkog politehničkog univerziteta Valerij Litvinov naveo je da osobe sa riđom kosom prirodno mogu imati viši nivo prekursora vitamina D u krvi.
Zašto riđokosi ljudi mogu imati posebnu prednost?
Prema objašnjenju stručnjaka, prekursor vitamina D stvara se u jetri i predstavlja svojevrsnu rezervu koja se po potrebi može pretvoriti u aktivni oblik. Zbog toga se postavlja pitanje da li riđokosi ljudi mogu efikasnije održavati dovoljne količine vitamina D čak i kada nema mnogo sunčeve svetlosti.
Jedan od mogućih razloga povezuje se sa karakteristikama njihove kože. Svetla put obično sadrži manje melanina, pigmenta koji utiče i na reakciju kože na ultraljubičasto zračenje.
Kada je količina melanina manja, UV zračenje lakše prodire u kožu, što može doprineti stvaranju vitamina D. Upravo zbog toga naučnici razmatraju mogućnost da su riđa kosa i svetla put povezane sa evolutivnim prilagođavanjem životu u oblastima sa manje sunčeve svetlosti.
Kako su riđa kosa i vitamin D povezani?
Prema navodima iz istraživanja, karakteristike organizma osoba sa riđom kosom mogle bi biti povezane sa načinom na koji telo koristi i skladišti prekursor vitamina D. Ipak, ovakve nalaze treba posmatrati u kontekstu konkretnog istraživanja, a ne kao dokaz da svim riđokosim osobama nije potrebna sunčeva svetlost ili da ne mogu imati nedostatak vitamina D.
Da li riđokosi ljudi drugačije podnose bol?
Istraživanje je privuklo pažnju i zbog druge karakteristike koja se povezuje sa osobama sa riđom kosom. Prema navodima Valerija Litvinova, kod njih bi prag bola mogao biti niži, zbog čega određene neprijatnosti, uključujući toplotu, modrice, prelome ili stomatološke intervencije, mogu doživljavati intenzivnije.
Ova tvrdnja predstavlja još jednu od specifičnosti koje se proučavaju kada je reč o osobama sa karakterističnom bojom kose. Međutim, individualne razlike su velike i ovakve karakteristike ne treba posmatrati kao pravilo koje važi za svaku osobu sa riđom kosom.
Zašto je svetla put važna za stvaranje vitamina D?
Melanin ima važnu ulogu u zaštiti kože od UV zračenja. Osobe sa manje melanina imaju svetliju kožu, pa je njena reakcija na sunce drugačija. Upravo ta osobina deo je naučne rasprave o tome kako su se određene karakteristike populacija razvijale kroz generacije.
Prema jednoj od hipoteza, riđa kosa i svetla put mogle su predstavljati adaptaciju na sredine sa slabijom sunčevom aktivnošću, posebno u severnim i centralnim delovima Evrope.
Šta nauka još istražuje kod riđokosih osoba?
Riđa kosa je rezultat specifičnih genetskih karakteristika, a naučnici već dugo proučavaju kako one mogu biti povezane sa drugim osobinama organizma. Upravo zbog toga istraživanja riđokosih osoba ne odnose se samo na izgled, već i na moguće razlike u fiziologiji, reakciji na bol i načinu na koji organizam reaguje na spoljašnje faktore.
Nova saznanja dodatno pokazuju koliko genetika može uticati na različite karakteristike ljudskog organizma. Ipak, za potpunije razumevanje veze između riđe kose, vitamina D i drugih osobina potrebna su dodatna istraživanja.
Međunarodni dan osoba sa riđom kosom, koji se obeležava 6. septembra, dodatno je skrenuo pažnju na ovu temu. Riđa kosa tako nije samo prepoznatljiva fizička osobina, već i zanimljiv predmet naučnih istraživanja o genetici i prilagođavanju čoveka različitim uslovima sredine.
