Svet klimatske nauke ponovo upozorava na mogućnost pojave ekstremnog Super El Ninja, fenomena koji bi mogao imati ozbiljne posledice po čitavu planetu.
Prema najnovijim analizama, temperature na površini ekvatorijalnog Tihog okeana dostižu vrednosti koje podsećaju na katastrofalni događaj iz 1877. godine, koji se smatra jednom od najsmrtonosnijih klimatskih anomalija u istoriji.
Tada je kombinacija ekstremnih suša, propasti useva i gladi odnela desetine miliona života širom sveta.
Šta se dogodilo 1877. godine?
Istoričari i klimatolozi navode da je Super El Ninjo iz 1877. godine izazvao ogromne poremećaje u globalnim vremenskim obrascima.
Fenomen je nastao nakon višegodišnjeg hlađenja Pacifika, tokom kojeg se ogromna količina tople vode akumulirala u zapadnom delu okeana. Kada je ravnoteža poremećena, oslobođena energija izazvala je ekstremno zagrevanje okeana i velike klimatske poremećaje.
Posledice su bile katastrofalne. Monsuni su zakazali, padavine su nestale u velikim delovima Azije, Afrike i Južne Amerike, dok su suše izazvale masovnu glad i kolaps poljoprivrede.
Prema procenama istoričara, više od 50 miliona ljudi izgubilo je život tokom globalne krize izazvane ovom klimatskom anomalijom.
Naučnici upozoravaju na sličnosti sa 2026. godinom
Aktuelni meteorološki modeli pokazuju da bi zagrevanje centralnog Pacifika tokom 2026. godine moglo premašiti dva, pa čak i tri stepena iznad istorijskog proseka.
Stručnjaci posebno upozoravaju na činjenicu da se ovaj proces razvija veoma brzo nakon produžene faze La Ninje, što dodatno povećava rizik od ekstremnih vremenskih pojava.
Klimatolozi strahuju da bi kombinacija Super El Ninja i postojećih klimatskih promena mogla izazvati rekordne toplotne talase, suše, nestašice vode i ozbiljne probleme u proizvodnji hrane širom sveta.
Tri okeana kao okidač globalne krize
Jedan od razloga zbog kojih je događaj iz 1877. bio toliko razoran jeste istovremena pojava anomalija u više okeanskih sistema.
Pored ekstremnog zagrevanja Pacifika, tada su zabeležene i velike temperaturne promene u Indijskom i Atlantskom okeanu, što je dodatno poremetilo globalne obrasce padavina.
Naučnici upozoravaju da se i danas primećuju slični signali, zbog čega raste zabrinutost da bi 2026. mogla doneti ozbiljne klimatske poremećaje.
Tehnologija postoji, ali pitanje je da li smo spremni
Za razliku od 19. veka, čovečanstvo danas raspolaže satelitskim sistemima, naprednim meteorološkim modelima i veštačkom inteligencijom koja omogućava preciznije praćenje klimatskih promena.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da sama tehnologija nije dovoljna ukoliko države ne ulažu u održivu poljoprivredu, zaštitu vodnih resursa i jačanje sistema za pomoć stanovništvu u kriznim situacijama.
Upravo zato mnogi klimatolozi smatraju da je iskustvo iz 1877. godine ozbiljno upozorenje koliko klimatske anomalije mogu imati razorne posledice po društvo i ekonomiju.
