Novo istraživanje pokazalo je da popularno pravilo o 10.000 koraka dnevno možda nije neophodno za održavanje vitke linije. Naučnici sada tvrde da bi oko 8.500 koraka dnevno moglo biti dovoljno da osobe koje su smršale spreče ponovno vraćanje kilograma.
Studiju je predstavilo Evropsko udruženje za proučavanje gojaznosti, a istraživači navode da je upravo održavanje telesne težine nakon dijete jedan od najvećih problema sa kojima se ljudi suočavaju.
Koliko koraka dnevno treba hodati za održavanje težine?
Prema rezultatima istraživanja, osobe koje su tokom programa mršavljenja povećale fizičku aktivnost na oko 8.500 koraka dnevno ostvarile su bolje rezultate i lakše održavale novu telesnu težinu.
Studija je obuhvatila analizu više kliničkih istraživanja sa gotovo 4.000 ispitanika. Naučnici su upoređivali:
- osobe koje su menjale životne navike, više hodale i pratile broj koraka,
- osobe koje su bile samo na dijeti ili bez posebnog tretmana.
Ispitanici koji su povećali broj dnevnih koraka izgubili su u proseku oko četiri kilograma, odnosno 4,39 odsto telesne mase.
Koautor studije Marvan El Gok sa Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji istakao je da čak 80 odsto ljudi vrati izgubljene kilograme u roku od tri do pet godina, zbog čega je pronalaženje dugoročno održivog rešenja veoma važno.
Zašto je hodanje važno tokom i nakon dijete?
Istraživači navode da svakodnevno hodanje ne pomaže samo tokom mršavljenja, već ima ključnu ulogu i u fazi održavanja telesne težine.
Redovna fizička aktivnost doprinosi:
- boljoj kontroli apetita,
- većoj potrošnji kalorija,
- očuvanju mišićne mase,
- stabilnijem metabolizmu.
Autori istraživanja smatraju da cilj od oko 8.500 koraka predstavlja realniji i održiviji standard za većinu ljudi od često pominjanih 10.000 koraka dnevno.
Gojaznost ostaje veliki zdravstveni problem
Gojaznost i prekomerna telesna težina povezani su sa brojnim zdravstvenim komplikacijama, uključujući povećan rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, ozbiljnih infekcija i prerane smrtnosti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nijedna evropska zemlja nije uspela da zaustavi rast gojaznosti, dok su stope gojaznosti u Evropi porasle za čak 138 odsto od 1975. godine.
Naučnici zato sve više pažnje usmeravaju na jednostavne promene životnih navika koje ljudi mogu dugoročno da primenjuju, a svakodnevno hodanje smatra se jednim od najdostupnijih i najefikasnijih načina za očuvanje zdravlja.
