Astronomi su zabeležili izuzetno redak fenomen u svemiru – supermasivna crna rupa koja je mirovala više od 100 miliona godina iznenada se aktivirala i počela da emituje snažne mlazove vrele plazme.
Prema studiji objavljenoj u časopisu „Astronomy & Astrophysics“, reč je o crnoj rupi smeštenoj u centru galaksije J1007+3540. Naučnici navode da je reaktivacija ovog kosmičkog objekta jedno od najznačajnijih astronomskih zapažanja poslednjih godina.
Crna rupa posle miliona godina ponovo postala aktivna
Nakon dugotrajnog perioda potpune neaktivnosti, crna rupa je počela da izbacuje ogromne džetove plazme koji se protežu gotovo milion svetlosnih godina kroz svemir.
Istraživači ovaj proces porede sa:
- erupcijom kosmičkog vulkana,
- naglim oslobađanjem ogromne energije,
- ponovnim „paljenjem“ galaktičkog jezgra.
Naučnici veruju da ovakvi događaji mogu pomoći u razumevanju načina na koji supermasivne crne rupe utiču na razvoj galaksija.
Fenomen je otkriven zahvaljujući saradnji mreže radioteleskopa iz Holandije i Indije, koji su registrovali nagli porast aktivnosti u centru udaljene galaksije.
Šta su zapravo džetovi plazme?
Džetovi predstavljaju snažne tokove naelektrisane materije i energije koje crne rupe mogu emitovati kada počnu intenzivno da usisavaju okolnu materiju.
Tokom tog procesa dolazi do:
- zagrejavanja gasa na ekstremne temperature,
- stvaranja jakih magnetnih polja,
- izbacivanja plazme ogromnom brzinom.
U slučaju galaksije J1007+3540, ovi mlazovi prostiru se na skoro milion svetlosnih godina, što ukazuje na izuzetno snažnu energetsku aktivnost.
Naučnici: Ne postoji opasnost po Zemlju
Astronomi naglašavaju da probuđena crna rupa ne predstavlja nikakvu pretnju za Zemlju, jer se nalazi veoma daleko od Sunčevog sistema.
Ipak, ovaj događaj pruža retku priliku naučnicima da prate prelazak jedne supermasivne crne rupe iz „uspavanog“ u aktivno stanje gotovo u realnom vremenu.
Istraživači planiraju nastavak posmatranja pomoću međunarodnih opservatorija kako bi utvrdili šta je tačno izazvalo ovako naglo oslobađanje energije početkom 2026. godine.
Nova saznanja mogla bi da doprinesu boljem razumevanju evolucije galaksija i ponašanja nekih od najmisterioznijih objekata u univerzumu.
