Dobar poljubac nije samo pitanje tehnike i fizičkog osećaja. Nova studija istraživača sa Univerziteta Abertej u škotskom gradu Dandiju ukazuje na to da način na koji doživljavamo poljubac može biti povezan sa mislima, maštanjima, uzbuđenjem i emocionalnim kontekstom.
Istraživanje, objavljeno u časopisu „Seksualna i partnerska terapija“, bavilo se pitanjem zašto ljudi različito procenjuju kvalitet ljubljenja. Rezultati sugerišu da fizički kontakt nije dovoljan da objasni zbog čega nam neki poljubac ostaje posebno upečatljiv.
Drugim rečima, ono što se događa u našoj glavi može imati važnu ulogu u tome kako doživljavamo bliskost sa drugom osobom.
Šta čini dobar poljubac prema nauci?
U istraživanju su učestvovali ispitanici iz Ujedinjenog Kraljevstva i Italije. Oni su odgovarali na pitanja o iskustvima sa ljubljenjem, učestalosti intimnih maštanja i osobinama koje smatraju važnim kada procenjuju da li je neko dobar u ljubljenju.
Istraživači su tako pokušali da povežu fizički doživljaj poljupca sa mislima i emocionalnim reakcijama koje se javljaju tokom intimnog trenutka.
Pokazalo se da su osobe koje češće maštaju o poljupcu pridavale veći značaj kontaktu i uzbuđenju kada procenjuju njegov kvalitet. Ta povezanost ostala je prisutna i kada su uzeti u obzir drugi faktori.
Kako maštanje i emocije utiču na ljubljenje?
Rezultati ukazuju da doživljaj poljupca nije samo rezultat fizičke senzacije. Očekivanja, misli i emocionalno stanje mogu uticati na to koliko će određeni trenutak biti prijatan, uzbudljiv ili upečatljiv.
Poljubac zato može biti mnogo više od fizičkog kontakta – on može predstavljati način da osoba pokaže privrženost, želju, nežnost i bliskost.
Njegovo značenje, međutim, zavisi od odnosa između dve osobe, njihovih očekivanja i samog trenutka u kojem se događa.
Zašto se isti poljubac različito doživljava?
Ne postoji univerzalna formula koja određuje šta je savršen poljubac. Ono što je jednoj osobi prijatno ili uzbudljivo ne mora imati isti efekat na drugu osobu.
Upravo zbog toga istraživači ljubljenje posmatraju kao složen oblik romantične komunikacije u kojem se prepliću fizički osećaj, emocionalna povezanost i mentalni doživljaj.
Ovakav pristup uklapa se i u šira istraživanja partnerskih odnosa, u kojima se sve više pažnje posvećuje načinu na koji emocije i komunikacija utiču na kvalitet veze.
Šta ovo istraživanje znači za partnerske odnose?
Autor istraživanja, dr Kristofer Votkins, ocenio je da nalazi pokazuju kako ljubljenje nije samo čulno iskustvo, već da na njega utiču misli, maštanja i emocionalni kontekst.
Njegov tim smatra da proučavanje i psiholoških i fizičkih aspekata intimnosti može pomoći u boljem razumevanju zbog čega ljudi različito doživljavaju isti oblik bliskosti.
To je važno i za partnerske odnose, jer kvalitet bliskosti ne zavisi samo od fizičkog kontakta. Poverenje, emocionalna sigurnost i način komunikacije takođe mogu imati značajnu ulogu.
Može li psihologija pomoći u razumevanju intimnosti?
Istraživači sa Univerziteta Abertej ranije su se bavili značajem ljubljenja u različitim fazama veze i razlikama u tome koliko ljudi smatraju poljubac važnim.
Jedna velika međunarodna studija iz 2019. godine obuhvatila je više od 2.300 učesnika iz 13 zemalja i ukazala na to da se značaj i učestalost ljubljenja razlikuju u zavisnosti od društvenog i partnerskog konteksta.
Nova istraživanja mogla bi imati i praktičnu primenu u partnerskoj terapiji, posebno kada je potrebno raditi na kvalitetu intimnosti i emocionalne povezanosti. Ipak, nalazi ne predstavljaju recept za „savršen poljubac“, već pokazuju koliko je doživljaj bliskosti individualan.
Da li je tehnika najvažnija za dobar poljubac?
Prema rezultatima ovog istraživanja, odgovor je – ne nužno. Fizički kontakt jeste važan, ali način na koji ga osoba doživljava može zavisiti od uzbuđenja, misli, očekivanja i emocija koje unosi u trenutak.
Zato dobar poljubac nije samo stvar tehnike. Važan je i osećaj bliskosti između partnera, kao i način na koji dve osobe doživljavaju zajednički trenutak.
Upravo to pokazuje da intimnost nije jednostavna kombinacija fizičkih reakcija, već složen spoj tela, emocija i psihologije.
