Klimatske promene do kraja 21. veka mogle bi iz korena da promene izgled planete, upozoravaju naučnici. Novo istraživanje pokazuje da bi nastavak sadašnjih klimatskih trendova mogao da dovede do velikih promena u prirodnim ekosistemima, češćih ekstremnih vremenskih pojava i drugačijeg načina proizvodnje hrane. Istraživači naglašavaju da će odluke koje čovečanstvo donese u narednim decenijama imati presudan uticaj na to kako će Zemlja izgledati 2100. godine.
Prema rezultatima studije, jedan od mogućih scenarija podrazumeva porast prosečne globalne temperature za oko četiri stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Takva promena mogla bi da izazove ozbiljne posledice po biljni i životinjski svet, ali i da poveća učestalost suša, toplotnih talasa i velikih šumskih požara.
Naučnici upozoravaju da bi klimatske promene mogle značajno da izmene ekosisteme širom sveta, dok bi pojedine biljne i životinjske vrste bile suočene sa sve težim uslovima za opstanak.
Kako bi klimatske promene mogle da promene Zemlju do 2100. godine?
Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja jeste da bi ekstremni požari mogli postati jedan od glavnih faktora koji će oblikovati prirodu u budućnosti. Šumski ekosistemi, naročito oni koji zavise od dugih perioda bez velikih požara, mogli bi da pretrpe ozbiljne posledice.
Profesor Mark Vestobi, jedan od autora studije, ističe da bi mnoge vrste vegetacije mogle teško da opstanu ukoliko ekstremni vremenski uslovi postanu učestaliji. Slični obrasci već su zabeleženi tokom velikih požara koji su poslednjih godina pogodili Australiju, Kanadu i Kaliforniju.
Da li će laboratorijski uzgojena hrana postati svakodnevica?
Studija ukazuje i na mogućnost velikih promena u proizvodnji hrane. Naučnici smatraju da bi tradicionalno stočarstvo moglo da se smanji, dok bi proizvodi nastali uz pomoć ćelijske poljoprivrede postajali sve zastupljeniji.
Laboratorijski uzgojeno meso i mlečni proteini mogli bi u budućnosti postati deo svakodnevne ishrane, dok se paralelno razvijaju tehnologije za proizvodnju kafe, čokolade i drugih namirnica koje bi klimatske promene mogle da ugroze.
- češći i intenzivniji šumski požari,
- dugotrajne suše i ekstremni toplotni talasi,
- promene u prirodnim ekosistemima,
- razvoj alternativne proizvodnje hrane.
Šta očekuje svet u narednim decenijama?
Iako je istraživanje sprovedeno sa fokusom na Australiju, autori ističu da se zaključci odnose na globalne klimatske procese. Klimatske promene, razvoj novih tehnologija i način upravljanja prirodnim resursima zajedno će oblikovati budućnost planete.
Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu Australian Journal of Botany, a istraživači naglašavaju da će narednih nekoliko decenija biti presudno za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da današnje odluke mogu odrediti kako će Zemlja izgledati krajem ovog veka.
