Kašnjenje ne znači nužno da je nekome svejedno ili da namerno ne poštuje tuđe vreme. Iza navike da se kasni mogu da stoje pogrešna procena vremena, teškoće sa prekidanjem aktivnosti, odugovlačenje, previše obaveza, ali i način na koji osoba funkcioniše pod pritiskom.
Neki ljudi jednostavno precenjuju koliko toga mogu da urade pre nego što moraju da krenu. Drugi se toliko udube u posao ili aktivnost da izgube osećaj za vreme. Razumevanje razloga za kašnjenje može biti prvi korak ka tome da se ova navika promeni.
Zašto ljudi kasne iako znaju da će zakasniti?
Jedan od razloga je način na koji procenjujemo trajanje svakodnevnih aktivnosti. Nekome se deset minuta čini sasvim dovoljnim za tuširanje, oblačenje i spremanje, dok će drugoj osobi za isti niz obaveza biti potrebno znatno više vremena.
Problem nastaje kada se više malih pogrešnih procena sabere. Rečenica „samo još pet minuta“ lako može da se pretvori u pola sata, a osoba tek tada shvati da više nema dovoljno vremena za polazak.
Kada se potpuno izgubite u onome što radite
Nisu svi ljudi koji kasne rasejani. Ponekad je razlog upravo suprotan – osoba se veoma snažno fokusira na ono što trenutno radi.
Ako je zaokupljena poslom, kreativnim projektom ili nekom aktivnošću koja joj je posebno zanimljiva, može joj biti teško da prekine ono što radi. Planira da završi „još samo jednu stvar“, ali vreme prolazi brže nego što očekuje.
Takva koncentracija može biti korisna za rešavanje složenih zadataka, ali postaje problem kada je potrebno preći sa jedne aktivnosti na drugu i krenuti na vreme.
Odugovlačenje nije uvek znak lenjosti
Hronično kašnjenje ponekad je povezano sa odugovlačenjem, ali to ne znači automatski da je osoba lenja. Odlaganje obaveza može biti posledica stresa, nesigurnosti, preopterećenosti ili straha od neuspeha.
Osoba može dugo razmišljati o zadatku, brinuti da neće biti dovoljno dobar ili jednostavno ne znati odakle da počne. Zbog toga odlaže početak sve dok pritisak roka ne postane dovoljno veliki.
Kod pojedinih ljudi upravo taj pritisak poslednjeg trenutka donosi dodatnu energiju i koncentraciju. Međutim, takav način funkcionisanja može dovesti do stalnog kašnjenja i nepotrebnog stresa.
Kako ličnost i previše obaveza utiču na kašnjenje?
Neki ljudi prirodno bolje funkcionišu u poslednjem trenutku i prija im osećaj hitnosti. Drugima planiranje i pridržavanje rasporeda mnogo lakše padaju.
Kašnjenje može nastati i kada osoba pokuša da ugura previše obaveza u period koji je jednostavno prekratak. Veruje da će stići sve da završi pre polaska, ali jedna nepredviđena sitnica može da poremeti čitav plan.
Zato hronično kašnjenje najčešće nije posledica samo jedne navike, već kombinacije procene vremena, organizacije, ponašanja i načina reagovanja na obaveze.
Kako prestati da kasnite i postanete tačniji?
Prvi korak jeste da nekoliko dana pratite gde zapravo gubite vreme. Nekome problem predstavlja spremanje, drugome putovanje, dok treća osoba neposredno pre izlaska iz kuće pokušava da završi još nekoliko stvari.
- izmerite koliko vam zaista treba za jutarnje spremanje;
- dodajte vremensku rezervu za nepredviđene situacije;
- postavite lični rok nekoliko minuta ranije;
- izbegavajte započinjanje novih obaveza neposredno pre polaska;
- planirajte vreme potrebno za put, a ne samo vreme kada morate da stignete.
Dodavanje vremenske rezerve često može napraviti veću razliku nego pokušaj da sve aktivnosti obavite brže. Kada realnije procenite koliko vam je vremena potrebno, biće lakše da izbegnete situaciju u kojoj poslednjih nekoliko minuta odlučuje da li ćete stići na vreme.
Kašnjenje može da utiče i na odnose sa drugim ljudima
Razumevanje razloga zbog kojih neko kasni ne znači da drugi moraju beskonačno da čekaju. Ako se kašnjenje stalno ponavlja, važno je postaviti jasne granice i otvoreno razgovarati o tome kako takvo ponašanje utiče na druge.
Istovremeno, umesto automatskog zaključka da je osoba neodgovorna ili nezainteresovana, korisno je pokušati da se otkrije šta se zapravo nalazi u pozadini ove navike.
Ukoliko se kašnjenje često ponavlja, počnite od malih promena: realnije procenite vreme, ostavite rezervu i prestanite da računate na to da ćete baš svaki put uspeti da završite „još samo jednu stvar“ pre nego što krenete.
