Danas nam je potpuno prirodno da nedelja ima sedam dana, ali ovaj sistem nije nastao slučajno. Odgovor na pitanje zašto nedelja ima 7 dana vodi više od 4.000 godina u prošlost, do drevne Mesopotamije, posmatranja neba i Mesečevih faza.
Broj sedam bio je posebno važan drevnim civilizacijama zbog sedam nebeskih tela koja su mogla da se vide golim okom. Sunce, Mesec, Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn vekovima su imali veliki uticaj na način na koji su ljudi organizovali vreme.
Osim astronomije, na razvoj sedmodnevne nedelje uticale su i verske i kulturne tradicije. Vremenom se ovaj sistem proširio, potisnuo neke drugačije načine računanja vremena i postao standard koji koristimo i danas.
Zašto nedelja ima sedam dana?
Koreni sedmodnevnog ciklusa najčešće se povezuju sa drevnim Vaviloncima, koji su pažljivo posmatrali nebo. Bez savremenih teleskopa i instrumenata pratili su kretanje nebeskih tela i uočavali pravilnosti koje su kasnije uticale na razvoj kalendara.
Posebno mesto imao je broj sedam. Drevni posmatrači neba mogli su da uoče sedam velikih nebeskih tela vidljivih golim okom – Sunce, Mesec, Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn.
Kakve veze Mesec ima sa sedmodnevnom nedeljom?
Važnu ulogu imao je i Mesečev ciklus. Lunarni mesec traje oko 29,5 dana, dok se četiri glavne Mesečeve faze smenjuju približno na svakih sedam dana.
Zbog toga je period od približno jedne sedmice bio praktičan način za praćenje vremena i promena na noćnom nebu. Ipak, sedmodnevna nedelja nije nastala odlukom jednog vladara, već se oblikovala kroz vekove pod uticajem različitih civilizacija.
[INTERNI LINK: zanimljivosti o vremenu i kalendaru]
Kako su planete dobile svoje dane?
Kasnija grčko-rimska tradicija dodatno je povezala dane sa sedam tada poznatih „planeta“, među kojima su se računali i Sunce i Mesec.
- Mesec je povezan sa ponedeljkom;
- Mars sa utorkom;
- Merkur sa sredom;
- Jupiter sa četvrtkom;
- Venera sa petkom;
- Saturn sa subotom;
- Sunce sa nedeljom.
Tragovi ovog sistema sačuvani su u različitim jezicima. U engleskom jeziku, na primer, Monday je povezan sa Mesecom, Sunday sa Suncem, a Saturday sa Saturnom.
Da li su svi narodi koristili sedmodnevnu nedelju?
Sedam dana nije oduvek bio jedini način organizovanja vremena. Stari Egipćani koristili su desetodnevne periode, dok su Rimljani dugo imali osmodnevni ciklus povezan sa tržišnim danima.
Vremenom je sedmodnevna nedelja počela da potiskuje druge sisteme. Do četvrtog veka nove ere već je bila široko rasprostranjena širom Rimskog carstva, a njeno širenje dodatno su podstakle različite verske i kulturne tradicije.
Kako je sedam dana opstalo do danas?
Sedmodnevna nedelja opstala je hiljadama godina uprkos promenama carstava, kalendara i načina računanja vremena. Danas je koristimo gotovo bez razmišljanja – za planiranje posla, odmora, putovanja i svakodnevnih obaveza.
Ono što nam danas deluje kao potpuno prirodan deo života zapravo je rezultat dugog razvoja u kojem su važnu ulogu imali astronomija, Mesečeve faze, verski običaji i kulturni uticaji drevnih civilizacija.
