Mnogi vlasnici mačaka primetili su zanimljive reakcije svojih ljubimaca kada se prvi put susretnu sa ogledalom. Dok neke mačke deluju zbunjeno, druge pokazuju radoznalost ili čak pokušavaju da komuniciraju sa „drugom mačkom“ koju vide ispred sebe. Upravo ovakvo ponašanje već decenijama intrigira naučnike koji proučavaju životinjsku inteligenciju i samosvest.
Stručnjaci ističu da mačke uglavnom ne prepoznaju sopstveni odraz u ogledalu, ali to ne znači da su manje inteligentne od životinja koje prolaze takozvani test ogledala. Njihov način opažanja sveta zasniva se na drugačijim čulima, pre svega mirisu i sluhu.
Ovo pitanje postalo je posebno zanimljivo nakon razvoja naučnih metoda koje pokušavaju da utvrde da li životinje poseduju određeni nivo samosvesti i sposobnost prepoznavanja sopstvenog identiteta.
Šta je test ogledala i kako funkcioniše?
Još 1970. godine američki psiholog Gordon Galup Jr. osmislio je eksperiment poznat kao „Test ogledala“. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li životinje mogu da shvate da je lik koji vide u ogledalu zapravo njihov sopstveni odraz.
U eksperimentu se životinjama postavlja oznaka na deo tela koji ne mogu da vide bez pomoći ogledala. Ukoliko pokušaju da dodirnu ili uklone oznaku nakon posmatranja svog odraza, smatra se da su prepoznale sebe.
Test ogledala danas predstavlja jedan od najpoznatijih načina procene životinjske samosvesti, iako stručnjaci naglašavaju da ima određena ograničenja.
Koje životinje mogu da prepoznaju svoj odraz?
Istraživanja su pokazala da samo pojedine vrste uspešno prolaze ovaj test. Među njima su:
- Šimpanze
- Bonobi
- Orangutani
- Delfini
- Slonovi
- Orke
- Svrake
- Ribe čistači
S druge strane, mačke, psi, većina ptica i pande uglavnom ne pokazuju znake prepoznavanja sopstvenog odraza.
Zašto mačke ne prepoznaju sebe u ogledalu?
Naučnici smatraju da odgovor leži u načinu na koji mačke doživljavaju svet oko sebe. Za razliku od ljudi, one se mnogo više oslanjaju na mirise i zvukove nego na vizuelne informacije.
Kada mačka ugleda svoj odraz, ne dobija nikakav miris niti zvuk koji bi potvrdio da je u pitanju drugo biće. Upravo zato odraz može delovati zbunjujuće ili beznačajno.
Ogledalo pruža samo vizuelnu informaciju, dok mačke identitet drugih životinja najčešće prepoznaju pomoću čula mirisa. Zbog toga odraz ne doživljavaju na isti način kao ljudi ili pojedine vrste primata.
Kako reaguju mlade, a kako starije mačke?
Veterinari i bihejvioristi primećuju da mlađe mačke često burnije reaguju na ogledalo. Mogu pokušati da se igraju, priđu odrazu ili istraže prostor iza ogledala.
Starije mačke uglavnom brže gube interesovanje i nakon kratkog vremena prestaju da obraćaju pažnju na ono što vide.
Da li test ogledala meri inteligenciju?
Stručnjaci naglašavaju da neuspeh na testu ogledala ne znači da životinja nije inteligentna. Ovaj eksperiment meri samo jedan aspekt kognitivnih sposobnosti – sposobnost prepoznavanja sopstvenog odraza.
Mnoge životinje poseduju izuzetne sposobnosti komunikacije, pamćenja, rešavanja problema i prilagođavanja okolini koje test ogledala ne može da registruje.
Zbog toga činjenica da mačke ne prepoznaju sebe u ogledalu ne umanjuje njihovu inteligenciju. Naprotiv, pokazuje koliko se njihov način opažanja sveta razlikuje od ljudskog i koliko još toga nauka pokušava da otkrije o ponašanju naših kućnih ljubimaca.
