Odgovornost kod dece ne razvija se preko noći, već kroz male svakodnevne obaveze, jasna pravila i prilike da dete samo donosi odluke. Roditelji mogu značajno da doprinesu tome ako detetu, u skladu sa uzrastom, postepeno daju više samostalnosti i dozvole mu da iskusi posledice svojih izbora.
Preuzimanje svake obaveze umesto deteta možda deluje kao pomoć, ali mu istovremeno može uskratiti priliku da razvije samopouzdanje i osećaj da može da se osloni na sebe. Zato je važno pronaći ravnotežu između roditeljske podrške i prostora za samostalnost.
U svakodnevnom životu postoje jednostavni načini da dete postepeno nauči šta znači biti odgovoran. Neke od najvažnijih navika mogu se razvijati kroz kućne obaveze, školske zadatke i donošenje odluka primerenih uzrastu.
Kako razvijati odgovornost kod dece kroz svakodnevne obaveze?
1. Dajte detetu zadatke primerene njegovom uzrastu
Dete ne mora da obavlja velike poslove da bi počelo da razvija odgovornost. Već od ranog uzrasta može da dobije jednostavne zadatke, poput spremanja igračaka, odlaganja prljave odeće na predviđeno mesto, pripremanja ranca ili pomoći pri postavljanju stola.
Važno je da roditelj ne preuzme odmah zadatak ako dete nešto radi sporije ili nespretno. Ako često čuje „pusti, ja ću“, dete dobija manje prilika da samostalno rešava probleme i razvija osećaj sposobnosti.
Kako dete raste, mogu se povećavati i njegove obaveze. Spremanje igračaka vremenom može prerasti u brigu o školskim obavezama, ličnim stvarima i jednostavnim kućnim poslovima.
2. Dozvolite detetu da vidi posledice svojih odluka
Jedan od važnih koraka u učenju odgovornosti jeste razumevanje veze između odluke i posledice. Ako dete zaboravi da pripremi stvari za školu, roditelj ne mora svaki put da pakuje ranac umesto njega.
Slično tome, ako dete odloži domaći zadatak do poslednjeg trenutka, korisnije je pomoći mu da razmisli kako da reši situaciju nego automatski preuzeti njegovu obavezu.
To ne znači da dete treba prepustiti ozbiljnim problemima. Cilj je da kroz bezbedne i uzrastu primerene situacije shvati da izbori imaju posledice i da neke obaveze ne može uvek neko drugi da završi umesto njega.
Roditelj može da pomogne razgovorom, pitanjem ili podsetnikom, ali nije neophodno da rešava svaku situaciju umesto deteta.
Kako naučiti dete da bude istrajno i završi započeto?
3. Naučite ga da privede zadatak kraju
Odgovornost podrazumeva i spremnost da se preuzeta obaveza završi. Ako dete započne slaganje igračaka, crtanje, školski projekat ili neku drugu aktivnost, korisno je da postepeno uči da ne odustaje čim naiđe na dosadu ili poteškoću.
To ne znači da dete mora da završi baš svaku aktivnost koju je ikada započelo. Važnije je da razume vrednost truda, istrajnosti i dovršavanja zadataka koji su zaista važni.
Roditelji mogu da olakšaju ovaj proces tako što će veće obaveze podeliti na manje korake. Umesto da detetu kažu da „sredi celu sobu“, mogu mu predložiti da prvo skloni igračke, zatim složi knjige, a potom odloži odeću.
- Razdvojite veliki zadatak na nekoliko manjih koraka.
- Jasno objasnite šta se očekuje od deteta.
- Pohvalite trud i samostalno rešavanje problema, a ne samo konačan rezultat.
Tako obaveza postaje lakša za razumevanje, a dete dobija osećaj da je sopstvenim trudom uspelo da završi nešto što mu je u početku delovalo teško.
Zašto je samostalnost važna za razvoj odgovornosti?
Samostalnost se gradi postepeno. Dete koje ima priliku da samo obavlja jednostavne zadatke, donosi odluke primerene uzrastu i uči iz manjih grešaka dobija iskustvo koje mu kasnije može koristiti u školi, odnosima sa drugima i svakodnevnom životu.
Roditeljska uloga nije da ukloni svaku prepreku sa detetovog puta, već da mu pruži sigurnost i podršku dok uči kako da se sa njima nosi. Uz jasna očekivanja i zadatke primerene uzrastu, svakodnevne situacije mogu postati prilika za razvoj odgovornosti, samostalnosti i istrajnosti.
