Neandertalci su možda izvodili primitivne stomatološke zahvate još pre 59.000 godina, pokazuje nova analiza drevnog kutnjaka pronađenog u Sibiru. Tim naučnika iz Rusije i Sjedinjenih Američkih Država smatra da postoje jasni tragovi korišćenja kamenih alata za bušenje oštećenih zuba, verovatno sa ciljem ublažavanja jakog bola.
Prema studiji na koju se poziva „Science News“, istraživači veruju da je pronađeni zub jedan od najstarijih dokaza mogućih stomatoloških intervencija kod hominida. Nalaz dodatno menja dosadašnje predstave o sposobnostima neandertalaca i njihovom razumevanju ljudskog tela.
Kako su neandertalci mogli da leče zubobolju?
Zub star oko 59.000 godina pronađen je u pećini Čagirskaja u planinama Altaja u Sibiru. Naučnici su na kutnjaku primetili veliku rupu koja se prostire od površine za žvakanje do pulpne komore, što ukazuje da oštećenje nije nastalo prirodnim putem.
Istraživači smatraju da su neandertalci koristili kamene alate kako bi uklonili deo zuba zahvaćen karijesom ili infekcijom. Takav zahvat mogao je da smanji bol i pritisak izazvan upalom.
„Otkriće drevnog ljudskog kutnjaka sugeriše da su neandertalci ponekad bušili bolesne zube kamenim alatima“, navedeno je u izveštaju.
- zub je pronađen u Sibiru, u pećini Čagirskaja,
- starost nalaza procenjuje se na oko 59.000 godina,
- rupa na zubu ukazuje na moguće namerno bušenje,
- naučnici veruju da je cilj bio ublažavanje bola.
Drevni zub iz Sibira menja pogled na neandertalce
Antropolog sa Univerziteta u Arizoni Džon Olsen ocenio je da nalaz pokazuje visok nivo ručne spretnosti i kognitivnih sposobnosti potrebnih za izvođenje ovakvih zahvata.
Ovo otkriće uklapa se u sve veći broj istraživanja koja pokazuju da neandertalci nisu bili primitivni ljudi ograničenih sposobnosti, već da su posedovali razvijene tehnike preživljavanja, koristili alate i imali određena medicinska znanja.
Naučnici ističu da će dodatne analize pomoći da se utvrdi da li je bušenje zaista bilo deo primitivnog lečenja ili rezultat neke druge aktivnosti povezane sa obradom hrane ili alata.
Zašto je ovo otkriće važno?
Mogući stomatološki zahvati kod neandertalaca pokazuju da su drevni ljudi možda mnogo ranije nego što se mislilo pokušavali da leče zdravstvene probleme i ublaže bol. Ukoliko budu potvrđeni, ovi nalazi mogli bi značajno da promene dosadašnja saznanja o razvoju medicine i ljudske inteligencije.
