NASA-in rover „Perseverance“ pronašao je u stenama kratera Jezero na Marsu tragove korunda, minerala od kojeg na Zemlji nastaju rubini i safiri. Otkriće je posebno zanimljivo jer je korund pronađen u stenama bogatim plagioklazom, što otvara pitanje kako je ovaj mineral mogao da nastane u specifičnim geološkim uslovima Crvene planete.
Korund je identifikovan u tri marsovske stene, a analiza je pokazala i prisustvo hroma, elementa koji je na Zemlji karakterističan za rubine. Naučnici sada pokušavaju da utvrde kako su ekstremni uslovi na Marsu mogli da dovedu do njegovog formiranja i šta mineral može da otkrije o geološkoj prošlosti planete.
Ovo otkriće dodatno pokazuje koliko Mars još krije nepoznanica. Analiza minerala i stena mogla bi da pomogne naučnicima da rekonstruišu događaje koji su oblikovali površinu Crvene planete pre više milijardi godina.
Korund pronađen u stenama kratera Jezero na Marsu
Otkriće je napravljeno pomoću instrumenta „SuperKem“, kojim rover „Perseverance“ analizira hemijski sastav marsovskih stena laserskom spektroskopijom. Merenja su pokazala dva karakteristična luminescentna vrha na 692,7 i 694,1 nanometara, što odgovara korundu u kojem hrom zauzima mesto dela aluminijuma.
Iako se korund na Zemlji povezuje sa dragim kamenjem poput rubina i safira, istraživači naglašavaju da to ne znači da su na Marsu pronađeni veliki dragoceni kristali. Reč je o veoma sitnim zrncima minerala zarobljenim unutar stena, pa je njihov značaj pre svega naučni.
Tri analizirane stene – Hempden River, Kofi Kouv i Smits Harbor – pronađene su kao odlomci na različitim lokacijama uz ivicu kratera Jezero. Rover ih je proučavao tokom marta, aprila i jula 2025. godine.
Zašto je mineral na Marsu iznenadio naučnike?
Korund se formira u uslovima koji podrazumevaju mnogo aluminijuma i relativno malo silicijuma. Problem je u tome što su stene u kojima je mineral pronađen uglavnom sastavljene od plagioklaza, minerala koji sadrži aluminijum, ali istovremeno može otežati nastanak korunda.
Zbog toga istraživači sada pokušavaju da objasne kako je došlo do hemijskih i fizičkih uslova pogodnih za njegovo formiranje.
Da li je veliki udar asteroida stvorio korund?
Jedno od mogućih objašnjenja povezano je sa ogromnim udarom asteroida koji je pre više milijardi godina doveo do nastanka kratera Jezero.
Takav događaj mogao je da proizvede ekstremno visoke temperature i pritisak, ali i da pokrene vrele tečnosti kroz marsovske stene. Promena njihovog hemijskog sastava mogla je da stvori uslove pogodne za nastanak korunda.
Činjenica da su pronađeni odlomci u blizini udarnih breča dodatno podržava hipotezu o mogućoj vezi sa drevnim udarom. Ipak, naučnici upozoravaju da ova pretpostavka za sada nije potvrđena.
Šta otkriće korunda može da otkrije o Marsu?
Minerali poput korunda predstavljaju svojevrsne geološke tragove koji mogu pomoći u rekonstrukciji prošlosti Marsa. Njihovo prisustvo može ukazivati na nekadašnje ekstremne temperature, pritiske ili hemijske procese koji su menjali stene.
Posebno bi bilo značajno pronaći matičnu stenu iz koje su se analizirani odlomci odvojili. Takav uzorak mogao bi da pruži mnogo više informacija o okolnostima u kojima je korund nastao.
Da li će uzorci sa Marsa stići na Zemlju?
Još detaljnija analiza bila bi moguća ukoliko bi marsovski uzorci jednog dana bili dopremljeni na Zemlju. Laboratorijska ispitivanja omogućila bi naučnicima da preciznije odrede sastav minerala i rekonstruišu uslove pod kojima su nastali.
Otkriće korunda ne znači da je pronađeno nešto što potvrđuje postojanje života na Marsu, ali predstavlja važan trag za razumevanje geološke istorije planete. Upravo ovakva neočekivana otkrića pokazuju koliko analiza marsovskih stena može promeniti sliku koju naučnici imaju o Crvenoj planeti.
Dalja istraživanja trebalo bi da pokažu da li je korund posledica drevnog udara asteroida ili nekog drugog procesa. Odgovor bi mogao da pruži novi uvid u burnu prošlost Marsa i događaje koji su oblikovali njegovu površinu.
