Opalo lišće koje tokom jeseni prekriva dvorišta i travnjake ne mora da završi u otpadu. Od njega možete napraviti lisni humus, organski materijal koji poboljšava strukturu zemljišta i pomaže mu da zadrži vlagu. Za ovaj postupak dovoljni su lišće, obična čvrsta vreća i malo strpljenja, a gotov materijal može biti koristan u bašti naredne sezone.
Lisni humus nastaje sporim razlaganjem lišća, uglavnom uz pomoć gljiva i drugih organizama. Preporuke Kraljevskog hortikulturnog društva (RHS) ukazuju na to da je postupak jednostavan i da ne zahteva klasičan komposter, zbog čega je pogodan i za manje vrtove.
Kako napraviti lisni humus u običnoj vreći?
Za početak sakupite zdravo opalo lišće. Izbegavajte lišće sa izraženim znacima bolesti, kao i ono pomešano sa smećem ili drugim zagađivačima. Ako imate mogućnost, usitnite ga pre stavljanja u vreću jer se manji komadi obično brže razlažu.
Postupak je jednostavan:
- Sakupite lišće i stavite ga u čvrstu baštensku vreću.
- Ako je lišće potpuno suvo, blago ga navlažite.
- Napravite nekoliko manjih otvora na vreći radi cirkulacije vazduha.
- Vrh vreće zatvorite labavo, bez potpunog hermetičkog zatvaranja.
- Vreću ostavite na zaklonjenom mestu i povremeno proveravajte da li je sadržaj umereno vlažan.
Lišće ne treba da bude natopljeno vodom, ali ni potpuno suvo. Umerena vlažnost i pristup vazduhu pomažu prirodnom procesu razlaganja.
Koliko vremena je potrebno da nastane lisni humus?
Lisni humus ne nastaje za nekoliko dana. Usitnjeno lišće može da se razloži dovoljno da bude upotrebljivo za približno šest do 12 meseci, dok celom lišću obično treba duže. Za fin, potpuno razgrađen materijal često je potrebno oko dve godine, a tačno vreme zavisi od vrste lišća i uslova čuvanja.
Delimično razgrađeno lišće može se koristiti kao malč kada je dovoljno odležalo, dok je za mešanje sa zemljištem najbolje sačekati da materijal postane tamniji, mrvičast i dobro razložen.
Zašto je lisni humus koristan za baštu?
Lisni humus prvenstveno poboljšava strukturu zemljišta i njegovu sposobnost zadržavanja vlage, a nije zamena za snažno đubrivo. Može biti koristan u zemljištu koje se brzo isušuje, kao i u zbijenoj baštenskoj zemlji kojoj je potrebno poboljšanje strukture.
Kada sazri, može se koristiti za:
- malčiranje zemljišta oko biljaka;
- poboljšavanje strukture baštenske zemlje;
- dodavanje u odgovarajuće mešavine za sadnju.
Koje lišće je najbolje za pravljenje humusa?
Lišće hrasta, bukve i graba pogodno je za ovu namenu. Deblje i čvršće lišće, poput onog sa kestena, razlaže se sporije, pa ga je korisno prethodno usitniti. Različite vrste lišća mogu se kombinovati, uz izbegavanje materijala koji je bolestan ili zagađen.
Ako nemate dvorište, vreću možete držati i na manjoj terasi, pod uslovom da ne smeta prolazu i da je zaštićena od prekomernog isušivanja. Sačuvano jesenje lišće tako može postati koristan dodatak zemljištu, umesto da bude bačeni baštenski otpad.
