Mali psi često imaju reputaciju „najljućih“ ljubimaca jer umeju da laju, reže i burno reaguju na ljude ili druge životinje. Međutim, stručnjaci za ponašanje pasa ukazuju da uzrok takvog ponašanja ne treba tražiti samo u veličini ili rasi, već i u načinu na koji vlasnici vaspitavaju i tretiraju svoje ljubimce.
Preterana zaštita, nedovoljno kretanja, manjak socijalizacije i neujednačena pravila mogu doprineti tome da mali pas postane uplašen, napet ili sklon burnim reakcijama. Zato se ponašanje psa ne može posmatrati odvojeno od njegovog okruženja i iskustava.
Mali pas nije igračka niti ukrasni ljubimac, već životinja kojoj su potrebni jasne granice, kretanje, socijalizacija i dosledno vaspitanje.
Zašto mali psi češće laju i pokazuju agresiju?
Jedan od mogućih razloga jeste preterana zaštita. Vlasnici malih pasa često ih podižu u naručje kada se približi drugi pas, čovek ili nepoznata situacija. Iako je namera najčešće da se ljubimac zaštiti, takvo ponašanje može doprineti tome da pas određene situacije počne da doživljava kao pretnju.
U takvim okolnostima lajanje ili režanje mogu postati način na koji pas pokušava da kontroliše situaciju i udalji ono što ga plaši. Zbog toga je važno razlikovati stvarnu agresivnost od reakcije izazvane strahom, nesigurnošću ili stresom.
Da li vlasnici utiču na ponašanje malih pasa?
Na ponašanje psa značajno utiču iskustva koja stiče tokom života. Ako vlasnik malog psa ne postavlja granice ili mu dozvoljava ponašanje koje kod velikog psa ne bi tolerisao, ljubimac može razviti loše navike.
Česta greška je i tretiranje malih pasa kao plišanih igračaka. Maženje, podizanje i držanje u naručju nije uvek prijatno za životinju. Pas, bez obzira na veličinu, ima potrebu za sopstvenim prostorom i mogućnošću da se udalji kada mu određena situacija ne prija.
Socijalizacija pasa važna je od najranijeg uzrasta
Nedostatak socijalizacije još je jedan faktor koji može uticati na ponašanje malih pasa. Ako ljubimac retko izlazi napolje, ne susreće druge pse i nema priliku da upozna različite ljude, zvukove i okruženja, svakodnevne situacije mogu mu biti mnogo stresnije.
Redovne šetnje i kontrolisani susreti sa drugim životinjama mogu pomoći psu da se postepeno navikne na različite situacije. Cilj nije da pas bude prijateljski nastrojen prema svima, već da nauči da na uobičajene podražaje reaguje mirnije.
- redovne šetnje i fizička aktivnost;
- postepeno upoznavanje sa ljudima i drugim psima;
- dosledna pravila u kući;
- nagrađivanje poželjnog ponašanja umesto kažnjavanja.
Kako smanjiti agresivno ponašanje kod malog psa?
Prvi korak jeste utvrditi zbog čega pas reaguje burno. Lajanje, režanje ili pokušaj ujeda mogu biti posledica straha, frustracije, čuvanja resursa, prethodnih loših iskustava ili nedovoljne socijalizacije.
Kažnjavanje psa zbog straha ili režanja može pogoršati problem, posebno ako životinja ne dobija priliku da nauči drugačiji način reagovanja. Mnogo korisniji pristup je dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju poželjnog ponašanja.
Ukoliko pas pokazuje ozbiljnu agresiju ili pokušava da ujede ljude i druge životinje, preporučljivo je potražiti pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje pasa.
Mali pas može biti miran i druželjubiv uz pravilno vaspitanje
Veličina psa sama po sebi ne određuje njegov karakter. Mali psi mogu biti izuzetno nežni, stabilni i privrženi, ali im je, baš kao i velikim rasama, potrebno odgovorno vlasništvo.
Pravilna socijalizacija, dovoljno kretanja, jasne granice i strpljiva obuka mogu doprineti boljem ponašanju i kvalitetnijem odnosu između psa i vlasnika. Zato pitanje nije samo zašto mali psi laju ili pokazuju zube, već i kakve im uslove i iskustva pružaju ljudi koji o njima brinu.
