Automobili bi u budućnosti mogli sami da odlučuju koliko brzo smeju da se kreću, zahvaljujući novoj generaciji sistema za automatsko ograničavanje brzine. Tehnologija bi mogla da spreči vozače da prekorače dozvoljenu brzinu, ali istovremeno izaziva rasprave o kontroli, bezbednosti i poverenju u savremena vozila.
Za razliku od postojećih sistema koji vozača samo upozoravaju kada vozi prebrzo, novi sistemi bi mogli aktivno da utiču na rad automobila i spreče dalje ubrzavanje. Cilj je povećanje bezbednosti u saobraćaju i smanjenje broja nezgoda izazvanih neprilagođenom brzinom.
Kako funkcioniše sistem koji sam ograničava brzinu automobila?
Nova tehnologija predstavlja napredniju verziju sistema Intelligent Speed Assistance (ISA), koji je već prisutan u mnogim novijim vozilima. Današnji ISA sistemi uglavnom upozoravaju vozača zvučnim ili vizuelnim signalima kada prekorači ograničenje.
Budući sistemi mogli bi da koriste kombinaciju različitih tehnologija kako bi u svakom trenutku znali koje ograničenje važi na određenoj deonici puta.
- GPS podatke i digitalne mape
- kamere za prepoznavanje saobraćajnih znakova
- informacije iz povezanih mreža i sistema vozila
Ako automobil prepozna da vozač pokušava da prekorači dozvoljenu brzinu, sistem bi mogao da smanji snagu motora i onemogući dalje ubrzavanje.
Da li će vozači moći da isključe automatsko ograničenje brzine?
Jedno od pitanja koje izaziva najviše pažnje jeste mogućnost privremenog isključivanja sistema. Zagovornici ove opcije smatraju da bi vozač u određenim hitnim situacijama trebalo da ima mogućnost dodatne kontrole.
Ipak, još nije poznato kako bi takva funkcija bila regulisana i pod kojim uslovima bi mogla da se koristi. Posebno se postavlja pitanje kako sprečiti zloupotrebu, a istovremeno omogućiti reakciju u nepredviđenim situacijama.
Automobil koji sam kontroliše brzinu: Bezbednost ili prevelika kontrola?
Pristalice nove tehnologije smatraju da bi automatsko ograničenje brzine moglo da smanji broj saobraćajnih nesreća, jer je neprilagođena brzina jedan od najčešćih uzroka teških udesa.
Sa druge strane, deo stručnjaka i vozača upozorava na moguće probleme. Tehnologija nije potpuno nepogrešiva, pa bi greške u očitavanju znakova, neprecizni GPS podaci ili zastarele mape mogli izazvati neželjeno usporavanje vozila.
- pogrešno prepoznati saobraćajni znakovi
- neprecizni podaci o ograničenjima brzine
- mogući problemi sa sajber bezbednošću
- pitanja zaštite privatnosti vozača
Kada bi automobili mogli sami da ograničavaju brzinu?
Ako tehnologija bude prihvaćena i uvedena u širu upotrebu, najčešće se pominje period oko 2030. godine kao mogući početak primene novih sistema.
Nova pravila odnosila bi se prvenstveno na nove automobile, dok bi starija vozila ostala bez ove funkcije. Budućnost automobilske industrije zato bi mogla doneti velike promene u načinu na koji vozači upravljaju vozilima i koliko kontrole prepuštaju tehnologiji.
