Istraživači iz austrijskog projekta za zaštitu prirode sproveli su jedan od najneobičnijih naučnih poduhvata poslednjih godina – leteli su čak 2.600 kilometara u paraglajderu kako bi pomogli ugroženim pticama da nauče migracionu rutu ka Španiji. Cilj projekta je da se ćelavom ibisu ponovo uspostavi prirodni instinkt selidbe, izgubljen pre više od četiri veka.
Projekat vodi tim Waldrappteam, koji se bavi očuvanjem jedne od najugroženijih vrsta ptica u Evropi. Tokom višenedeljnog putovanja, naučnici su pratili jato i usmeravali ga ka zimovalištima na jugu Evrope, gde su uslovi za preživljavanje povoljniji.
Fotografija koja prikazuje ovaj nesvakidašnji prizor osvojila je prvo mesto na međunarodnom takmičenju „Scientist at Work 2026“, u konkurenciji više od 220 radova iz celog sveta.
Kako naučnici uče ćelavog ibisa da migrira?
Ćelavi ibis (Geronticus eremita) nekada je prirodno migrirao između centralne Evrope i toplijih krajeva tokom zime. Međutim, usled nestanka populacije i prekida migracione tradicije, današnje generacije više nemaju urođeno znanje o putu kojim treba da lete.
Zbog toga istraživači primenjuju jedinstvenu metodu. Ptice se od izleganja navikavaju na prisustvo ljudi koji ih hrane i odgajaju, stvarajući snažnu vezu sa svojim „usvojenim roditeljima“. Kasnije upravo te osobe predvode migraciju koristeći paraglajdere i ultralake letelice.
- Ptice se izlegu u kontrolisanim uslovima;
- Razvijaju vezu sa istraživačima koji ih odgajaju;
- Uče da prate letelicu tokom treninga;
- Zajedno prelaze hiljade kilometara do zimovališta.
Tokom poslednje migracije jato je pratilo letelicu gotovo 50 dana, prelazeći put od Austrije do Andaluzije na jugu Španije.
Zašto je ruta preusmerena ka Španiji?
Prema rečima istraživača, klimatske promene značajno utiču na uslove migracije. Nekadašnja ruta preko Alpa ka Italiji postala je manje pogodna zbog promena termalnih struja koje pticama omogućavaju lakše jedrenje tokom leta.
Zbog toga je razvijena nova migraciona ruta prema Španiji, gde ćelavi ibisi imaju bolje uslove za prezimljavanje i veće šanse za opstanak.
Krajnji cilj projekta jeste stvaranje samoodržive migratorne populacije koja će u budućnosti moći da prati naučenu rutu bez pomoći ljudi.
Rizici projekta i značaj za očuvanje ugroženih vrsta
Iako rezultati ulivaju optimizam, projekat nosi brojne izazove. Loše vremenske prilike, oluje i sudari sa električnim vodovima predstavljaju ozbiljnu opasnost za ptice tokom dugih putovanja.
Istraživači ističu da svaki uspešno završen let predstavlja važan korak u zaštiti vrste koja je nekada bila gotovo potpuno nestala iz Evrope. Ove godine izlegle su se 32 nove jedinke, a njihova obuka za migraciju počinje tokom leta.
Uspeh ovog projekta pokazuje kako nauka, posvećenost i savremene metode zaštite prirode mogu pomoći očuvanju ugroženih životinjskih vrsta i vraćanju izgubljenih prirodnih ponašanja.
